Blog, gde je apstrakcija evolucija
Tagovi: punky, blog, linux, bor
Moje su suze ogledalo tuđe sreće,
bolesne patnje i noći straha,
jer voliš tad kad drugi neće,
voliš do kraja i ostaješ bez daha...
Moje su noći oblivene znojem,
i muči me smeh pokvarenog soja,
ja te zovem ljubav, a ti mene brojem,
ja sam tebi korist,a ti jedina moja...
Moji su dani reprizirane boli,
i iste stare greške što ponavljam stalno,
a ti i ne vidiš, suza kad u oku stoji,
ni mene ne vidiš, ne vidiš odavno...
Tražili ste novo, dobili ste...
Tražili ste lepše, našli ste...
Tražili ste strano, sad vaše je...
Tražili ste moć i nema je...
Tražio sam mir i izgubio ga...
Tražio sam sebe i sa vama sam...
Tražio sam spas, dobio ga kroz suze...
Do neke 13-te godie ti je i ovako i onako, može da se vrda i ovako i onako, a posle je sve teže i teže, sve su veće obaveze, sve su veće muke i problemi. Nažalost, što je čovek stariji i te muke su nekako starije i zrelije tako da više nema one razbibrige iz detinjstva, sve ide na suze i teško mučenje...
A kako ste vi danas?
