Post je postaknut Furious-ovim postom, a definitivno se čovek u prvih par dana Nove Godine treba okrenuti unazad i sagledati sve greške, podvige, muke i tegobe kao srećne trenutke kako bi izvukao bilo kakvu poentu za sebe i naučio na svojim greškama ako već nije znao da tuđim...
2008. je prošla, manje više to je bila dosta standardna godina i šta više mene je dosta prikovala oko par stvari i bila je monotona...nikako prestupna, od toga nije bilo ništa...Da se pohvalim kako sam nešto enormno uradio sa svojim životom na žalost ne mogu i od toga mi je muka...Drago mi je jer sam stekao nove prijatelje ili sam pak učvrstio neka prijateljstva...Primera radi, kad god bi iz neke depresivne situacije na ovom blogu napisao text u skladu sa psihičkim i emotivnim osećanjima tada, nikad nebi izostala podrška od meni dragih ljudi, prijatelja, blogera, što sms-om, što pozivom i mailom...To je najveće bogatstvo koje mi je 2008. podarila i hvala joj na tome jer mi je toplo kraj srca kad znam da imam te prijatelje...Hvala i vama prijatelji moji...
Letovanje nisam imao iz svima nama poznatih razloga, kako naš narod voli to da kaže, "nisam imao vremena"...Svaka čast onima koji jesu i nadam se da su se lepo proveli, ali ja nisam...sem par događaja...U Hrvatsku kod tetke, teče, sestre, zeta, brata, snajke i dvoje klinaca koje nisam video od `89 nisam mogao da odem...jebem ti zemlju u kojoj živimo...No, taj neki optimizam bolesni u meni i dalje vri te se nadam da ću uskoro i otići...
Posle leta me je čekala vojska, a ona je mačiji kašalj, moram da priznam i to najviše zahvaljujući kapetanu, svi znate o kome se radi. Činjenica da on ima baš puno živaca, tj. puno razumevanja za mene i moje po nekad dečačke probleme...Hvala ti...
Sa svog "džeparca", neki to zovu i plata, vratio sam se na kućni budžet kome sam neverovatno težak, a i meni je teško da se ponašam ko da imam 16 godina i tražim starom pare kad izlazim na piće sa devojkom, drugovima...osećam se tako bedno, no i to će proći...Neko će da pomisli da sam neradnik i da sam mogao posle vojske, tj. posle 14h i da radim nešto, za sebe barem, ali to nije iz više razloga bilo izvodljivo...na žalost. I tako sad osećam mučninu tog četvrtog dela prošle nam godine...osećam se bespomoćno...
Cele godine sam bio okrenut drugim ljudima, uslišavanju svega što je iko ikad od mene zatražio, jednostavno i bez ikakve lažne skromnosti, sa te strane, bio sam dobar čovek...i kao i obično kako to biva, sve mi se uglavnom obijalo o glavu bez mnogo logike u tome. Valjda sam iz ovoga izvukao pouku i iskreno se nadam da ću u ovoj godini sebi da se okrenem, pa nek se ljute svi jer meni se niko nije okrenuo i mislio iole na mene u prošloj godini...Ma nema ni veze...
Blog...to mi je tokom cele godine bio filter za sve i svašta, moja svakakva raspoloženja...no i pored toga, sve se lepo ovde razvija na moje veliko zadovoljstvo...Linux znanje sam usavršio i napredujem i dalje, to sam baš zavoleo tokom prošle godine i to mi je bilo relaksiranje neverovatno. Koliko su se samo puta svi smejali što sam u dva dana menjao 7 OS-a i znam i da jeste za smeh, ali je meni bilo skretanje misli sa svega što je bilo oko mene, kad sam to radio, bio sam usredotočen na to, radio sam nešto što mi je prijalo...
Naučio sam ko su ljudi oko mene a ko su "lažni proroci" koji prodaju muda za bubrege...Naučio sam da mi je samom najbolje, geldam svoj pravac i teram dalje...Naučio sam da treba da budeš skot da bi poštovali to što radiš. Naučio sam da treba da ćutim i samo delam, pa kud puklo da puklo...
Jadna moja prošla godina...jebiga...nadam se boljem...
Kad znaš da boli, a ti ne povređuj...i ne idi glavom kroz zid koji ruši mene. Ti nisi nikad bila na tom mestu i ne želiš da budeš, veruj mi toliko...Razmisli i mućni glavom, vidi znaš li ko i šta ti je bitno, do čega ti je stalo...Okreni se oko sebe i zapitaj se, treba li da me ubijaš? Ja nisam taj koji ume da laže, nisam taj koji ume da plače lažno, nisam onaj koji će da bude skot nikada za tebe...A tvoje se reči kose sa delima što gaze me i proklinju noću...Čuje se muzika a nije naša...Čuje se trzaj tela što ne krije bes...Čuje se jauk i uzdasi muke..čujem se ja negde daleko...
Ti sve znaš, ti si sve...Ti si znala pre mene...Ti si mogla ali htela si drugo...Ti si htela, ali nisi mogla...
Ja sad pišem slova što ništa ne znače, tebi, a ni meni, pa ni nikom drugom...Ja sad pišem jer budan sam i ne mogu da sanjam, snovi me guše više nego java, snovi su loši kad ne znaš da sanjaš...
Videla si Sunce što opeklo je mene, a htela si da gledaš iako me boli...hvala ti...
Razumite Apstraktno
